Ministri moraju udružiti napore da bi ostvarili zdrav životnu sredinu pan-evropskog regiona

Izveštaj pod nazivom “Zaštita životne sredine u Evropi – Četvrti uvid”, predstavljen je u Beogradu, Srbija, na prvoj plenarnoj sednici šeste ministarske konferencije procesa “Životna sredina za Evropu”, koja je održana pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE).

Poslednji u nizu ostvarenih uvida u stanje životne sredine u čitavoj Evropi, a koje je EEA objavila tokom proteklih 15 godina, ovaj izveštaj konstatuje napredak u oblasti zaštite životne sredine u 53 zemlje – prostoru na kojem živi više od 870 miliona stanovnika. Taj region obuhvata: Istočnu Evropu, Kavkaz I Centralnu Aziju (EECCA), Jugoistočnu Evropu (SEE) i Zapadnu i Centralnu Evropu (WCE).

Osnovne preporuke ovog izveštaja su bolja implementacija postojeće politike i postavljanje jasnih, ostvarivih ciljeva. Zajednički informacioni sistem za oblast zaštite životne sredine je takođe hitno potreban da bi se prevazišao problem nedostatka pouzdanih, dostupnih i uporedivih informacija iz oblasti životne sredine širom ovog regiona.

“Potrebno je da budemo još odlučniji u nameri da radimo na pitanjima zaštite životne sredine širom čitavog evropskog regiona. To iziskuje bolje razumevanje problema sa kojima se suočavamo, njihove prirode i njihovog prisustva u različitim društvima i generacijama. Analize, uvidi u stanje, informisanje i obrazovanje pomoći će nam da prevaziđemo ovaj “informacijski jaz” i da bolje opremimo one koji treba da delaju”, rekla je profesorka Džeklin MekGlejd, izvršni direktor EEA.

Većina problema u oblasti životne sredine u ovom regionu prouzrokovano je privrednim aktivnostima kao što su poljoprivreda, turizam, saobraćaj i energetika, kaže se u izveštaju. Postojeći obrasci potrošnje i proizvodnje takođe nameću rastuće zahteve za prirodnim resursima, čime se još više ugrožava životna sredina.

S ovim povezani štetni uticaji obuhvataju širok spektar: kvalitet vode, vazduha i tla se u velikoj meri razlikuje od jednog dela evropskog regiona do drugog. Više od 100 miliona ljudi nema pristup bezbednoj pijaćoj i sanitarnoj vodi. U mnogim zemljama Istočne Evrope, Kavkaza, Centralne Azije i Jugoistočne Evrope je kvalitet pijaće i sanitarne vode opao u toku poslednjih 15 godina, čemu je najviše izloženo seosko stanovništvo, navodi se u izveštaju.

Uprkos izvesnim uspesima u oblasti zagađenja vazduha, procenjuje se da postojeći nivoi – uglavnom oksida azota, finih čestica i ozona u donjim slojevima atmosfere – skraćuju prosečan očekivani životni vek u zemljama Zapadne i Centralne Evrope za skoro godinu dana i da ugrožavaju zdrav razvoj dece. Procenjuje se da je situacija u Istočnoj Evropi, u oblasti Kavkaza i u Centralnoj Aziji podjednako turobna: u tom prostoru je većina štetnih emisija koje utiču na zagađivanje vazduha uvećana za 10% posle 2000. godine, što je rezultat privrednog rasta, povećanog obima saobraćaja i istrajne nedelotvornosti politike u oblasti sprečavanja zagađivanja vazduha.

Ovaj izveštaj koji sadrži sveobuhvatan uvid u stanje ekologije mora u svim delovima evropskog regiona, naročito izražava zabrinutost zbog prekomernog lova ribe, eutrofikacije i rastućih opasnosti kojima su izložena priobalna okruženja. Smanjen je broj nesrećnih slučajeva izlivanja nafte u evropskim morima, međutim ispuštanje nafte kao rezultat svakodnevnih aktivnosti i dalje je znatno.

Kada govorimo o biodiverzitetu, cilj koji se odnosi na zaustavljanje propadanja biodiverziteta do 2010. neće moći da bude ostvaren ukoliko ne uložimo značajne dodatne napore. Zbog razaranja, degradacije i uznemiravanja njihovih habitata, više od 700 evropskih živih vrsta preti opasnost izumiranja, a ovo se odnosi i na neke vrste koje predstavljaju zaštitni znak ovih prostora, kao što je iberijski ris.

Uticaji klimatskih promena na društvo i na prirodne resurse vidljivi su već širom sveta. Očekuje se da će oni biti u još većoj meri izraženi – čak i ako se globalne emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte drastično smanje. Izveštaj podvlači neophodnost hitnog prilagođavanja mogućim rizicima od uticaja budućih klimatskih promena.

“Ministri su odredili beogradsku konferenciju za predstavljanje ovog izveštaja. Naš izveštaj ukazuje na to da je napredak ostvaren. Redukovali smo u nekoj meri zagađenje vazduha i poboljšali tretman otpadnih voda. U eri promena kao što je ova, i dalje smo, međutim, zabrinuti zbog klime, biodirverziteta i opasnosti po zdravlje izazvanih štetnim uticajem životne sredine. Da bismo mogli da odgovorimo na ova složena pitanja iz oblasti zaštite životne sredine, neophodni su nam trajna saradnja svih delova pan-evropskog regiona i usmerena finansijska i tehnička podrška”, rekla je profesorka MekGlejd.

Primedbe za urednika:

Videti integralni tekst izveštaja na: http://www.eea.europa.eu/pan-european/fourth-assessment

Zaštita životne sredine u Evropi – Četvrti uvid

Kao rezultat do sada jedinstvene saradnje u razmeni informacija, izveštaj “Zaštita životne sredine u Evropi – Četvrti uvid”, ima za cilj da pruži najnovije i pouzdane informacije o međusobnom uticaju životne sredine i društva i da ukaže na dosadašnji napredak u ostvarivanju ekoloških ciljeva na pan-evropskom nivou.

Od Kijeva do Beograda

Proces "Zdravo okruženje za Evropu“ (EfE) trenutno okuplja 56 država sa tri kontinenta u zajedničkom rešavanju problema životne sredine. Ovaj process predstavlja jedinstveno partnerstvo u okviru regiona sa Ekonomskom komisijom UN za Evropu (UNECE). U EfE proces su uključene i organizacije iz sistema Ujedinjenih nacija aktivne u ovom regionu, druge međuvladine organizacije, regionalni centri za zaštitu životne sredine, nevladine organizacije i druge značajne grupe.

Da bi obezbedila podršku ovom procesu EEA je pripremila niz uvida u stanje životne sredine pan-evropskog regiona koji treba da pruže najnovije, pouzdane informacije o interakcijama životne sredine i društva, koje su značajne za formulisanje politike u toj oblasti.

Prvi sveobuhvatan uvid u stanje pan-evropskog okruženja predstavljen je u Sofiji 1995.g. Ažurirani uvidi u stanje predstavljeni su na ministarskim konferencijama u Arhusu (Danska) 1998.g. i u Kijevu 2003.g.

Ovaj izveštaj je četvrti u nizu. Tamo gde je to moguće, ovaj izveštaj procenjuje ostvareni napredak, prevashodno u ostvarivanju ciljeva Šestog akcionog programa Evropske Zajednice za očuvanje životne sredine i Strategije zaštite životne sredine za zemlje Istočne Evrope, Kavkaza i Centralne Azije.

Izveštaj “Zaštita životne sredine u Evropi – Četvrti uvid” obuhvata 53 zemlje: Albaniju, Andoru, Austriju, Azerbejdžan, Belorusiju, Belgiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Crnu Goru, Češku Republiku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Gruziju, Hrvatsku, Grčku, Holandiju, Island, Irsku, Italiju, Jermeniju, Kazahstan, Kipar, Kirgistan, Letoniju, Lihtenštajn, Litvaniju, Luksemburg, Mađarsku, BJR Makedoniju, Maltu, Republiku Moldaviju, Monako, Nemačku, Norvešku, Poljsku, Portugaliju, Rumuniju, Rusku Federaciju, San Marino, Slovačku, Sloveniju, Srbiju, Španiju, Švajcarsku, Švedsku, Tadžikistan, Tursku, Turkmenistan, Ukrajinu, Uzbekistan i Veliku Britaniju.

O Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine (EEA)

Sedište EEA se nalazi u Kopenhagenu. Agencija nastoji da doprinese ostvarivanju značajnog i merljivog poboljšanja životne sredine Evrope obezbeđivanjem blagovremenih, ciljanih, relevantnih i pouzdanih informacija kreatorima politike i širokoj javnosti.

Za više činjenica o EEA, posetite naš website: http://www.eea.europa.eu

Kontakt za informacije:

Kontakt za upite od strane medija:

Brendan Killeen
Pres

Telefon: +45 33 36 72 69
Mobilni telefon: +45 23 68 36 71

Marion Hannerup
Rukovodilac odseka za informisanje i zajedničke poslove

Telefon: +45 33 36 71 60
Mobilni telefon: +45 51 33 22 43